“Život nije pauza za kafu, iako to većina ljudi želi.”Sećam se reči jednog kouča, kada sam kao još studnet pohađala neki od kurseva. Te reči mi  uglavi odzvanjaju godinama, ali još uvek uhvatim sebe kako se ponekad pitam: “Zašto mora da bude tako teško?” Ne bi mogla da nabrojim ovde koliko opasnosti vreba na svakom koraku, koliko je svaka odluka teška, kako je teško ponekad naći pravi put.

Mnogi  se na tom putu izgube, izgube samopouzdanje, izgube sebe, izgube blližnje, gubici, gubici, bol.  Zašto je to tako? Ima li odgovora?

Mi ljudi bi želeli da budemo sami ono što zamislimo  i da život bude onakav kakav mi mislimo da treba da bude , da bude stabilan, jednostavan, da su pravila jasna, da nema opasnosti, da su svi dobri i da je sve uvek dobro i lako. Možete li da zamislite u stvarnosti takav svet i takav život.

Mi se rađamo kao čitav jedan već formiran svet, naši geni koji određuju našu visnu, boju kose i očiju, određuju i još puno toga, uz to, mnogo toga neće se obavezno ispoljiti, …, nešto će nam se svideti, nešto neće. Ali to smo mi, sa svim svojim vrlinama i manama, uz porodicu koju takođe dobijemo i državu,… mnogo toga dobijemo rođenjem i izazov da od svega toga napravimo nešto.

Ali kao da to nije dovoljno, moramo da otkrijemo i kako ovaj svet funkcioniše, da nađemo mesto u njemu i da nađemo smisao i svrhu.

Koliko je to izazova, pomiriti se sa sobom, sa svetom,  naći najbolji put. Da li postoji samo  jedan dobar put? Ja mislim da je svaki put dobar, dokle god možemo da biramo, menjamo, učimo.

Baš zato što je sve tako teško, zato i je tako vredno. Setite se svojih najvećih uspeha, da li ste lako došli do njih. Što je nešto bilo teže, to više cenimo ono što smo postigli. Ponekad je preteško, ponekad na tom putu padnemo, izgubimo bitku, ponekad nam treba pomoć da se vratimo nazad, ponekad su rane suviše teške.  Sve je to ljudski, zato je vžno da negujemo dobre odnose sa drugima da pomažemo jedni drugima. Ponekad treba i stručna pomoć, ali što da ne i to je u redu, sve što može da nam pomogne da upoznamo  sebe i  svet, da nam alatke da budemo uspešniji.

Mi ne možemo da promenimo svoju suštinu, kao ni svet, ali možemo da iz svega izvučemo najbolje. Ako život  shvatimo kao samo težak, da nemamo izbora i da ne možemo uspeti, ako uvek biramo lakši put, dogodiće se samoispunjavajuća proročanstva i tako će i biti. Ako život shvatimo kao izazov i čudo, da su “problemi” brusilice koje od nas  stvaraju dijamante, tako će i biti. Ko je uspešan čovek? Šta je to uspeh? Neki govore da shvatnje uspeha  zavisi od sitema vrednosti koje imamo, kao smo vaspitani, porodica, …

Za mene uspešan je onaj čovek koji se stalno trudi da  upoznaje sebe i svet, onakvi kakvi oni zaista jesu, jer to je posao za čitav život,  uz to nađe svoj smisao i svrhu,   autentičan je , zadovoljan i srećan. Na kraju, čuveni Frojd kaže: Psihički zdrav je onaj čovek ko može da radi i voli.”