Znamo da su zastoji, lutanja i patnja značajni kao i dani sreće i uspeha. Lično sam tokom detinjstva bila bolesna i pacijent, znam kako je biti sa te druge strane stola, nasuprut lekaru. Možda sam zato i završila medicinski fakultet, želela sam da pomažem, ali i da nešto promenim. Kada me sada kritikuju da previše dajem, ja znam da je sve u razmeni, koliko dajete, toliko i dobijete.
Tokom moje edukacije iz psihoterapije, morala sam i sama da prođem lični rad, odnosno psihoterapiju. Zvala sam to „Operacijom mozga“, jer je često bilo veoma bolno, ali mi je omogućilo da bolje razumem sebe i druge, da korigujem svoje stavove i ponašanja i život mi je postao lakši.
Jedan od psihijatara koga najviše cenim, je Karl Gustav Jung. On je rekao da je srećan što je Jung, a ne jungijanac, jer je on bio uzor, a ne način. Pokazao je samo svoj put.
Kao sistemski porodični psihoterapeut, sa dvadesetogodišnjim bračnim iskustvom i troje dece, osetila sam lepotu i izazove porodičnog života. Biti roditelj je najlepše i najteže iskustvo istovremeno. U isto vreme razumem i drugačije zajednice, ljude koji imaju drugačiji put.
Sada želim da svoje iskustvo u životu i radu koristim da pomognem ljudima da sagledaju realnost iz drugačijeg ugla, da pronađu svoj put, da nauče da budu dobri partneri, da umeju da podrže svoju decu na put u budućnost i da im život bude čudesan kakav jeste. Verujem da smo svi mi od Boga stvoreni sa divnom dušom, ali tokom života je zanemarimo, kao i svoje prave želje i svoju misiju i onda se izgubimo i često donosimo pogrešne odluke. Ali ta dobra duša je i dalje tu i čeka da je čujemo, da joj se vratimo i budemo srećni. Jako mi je važna sloboda i ljubav, i jedna i druga su uzročno posledično vezane.
Katarina Jevdić, rođena 1973. godine u Vršcu, udata, majka troje dece, psihijatar, sistemski porodični psihoterapeut, zaposlena u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti, Savetovalištu za mlade, takođe radi sociopsihološku podršku na SOS telefonu.