Bilo da žena postaje majka svom rođenom detetu, ili ulazi u uloge majke bilo kom detetu kome je u nekom trenutku potrebna, danas to ženi nije tako prirodno I lako kao nekada.

Zatrudneti i doneti dete na svet događa se oduvek, i deluje da je deo svake žene. Svi imamo arhietip majke usađen u kolektivno nesvesno. I dan danas žene odlučuju da rode dete sa verom da će biti uspešne majke, ali strah od različitin loših mogućnosti takođe je prisutan. Danas su mnogobrojne informacije svuda prisutne, zloslutne možda čak u većem broju, nego one koje daju nadu.

Kada se rodi dete, potrebno je da se rodi i majka. Biti majka je jedna od uloga u koju žena treba da uđe nakon porođaja. Prvi put to je najteže.

Uloga majke podrazumeva da žena preuzme brigu o novorođenoj bebi 24/7,  treba brinuti o biću koje je potpuno zavisno od tuđe nege. Potrebno je služenje. Potebno je da žena  stavi potrebe svoje bebe iznad svojih potreba. To ne traje nekoliko dana, do godinu dana je to toliko intezivno i konstantno da iscrpljuje. Devojka, koja je do juče brinula samo o svojim potrebama, I usaglašavala svoje potrebe sa partnerovim, pravila kompromise, navikavala u današnjem svetu da funkcioniše kao muškarac, ima posao – nakon jednog dana, tokom porođaja, treba da prihvati da sada su bebine porebe iznad njenih. Beba plače kada je gladna, mokra, dosadno joj, hladno, oseća se usamljeno,…Beba ne ume da čeka i odlaže svoje potrebe, sve treba tek da nauči. A majka treba da se potrudi da joj sve potrebe zadovolji i to odmah. Žena ne može ni do toaleta da ode, ne retko mora da trpi žeđ, glad, umor, bol, jer ona može da istrpi, a  beba ne. Partner, odnosno suprug može da pomogne mnogo, ali on nije toliko vezan za bebu.  Od početka sve se dešava u majčinom stomaku, kasnije dojenje je na majci. Suprug može da pomogne, ako hoće,ali majka mora. Ona je svesna da mora, jer ona je vezana telom, psihom, dušom. Međutim šta se dešava sa bićem majke. Koliko je njeno biće sposobno da preuzme tu zahtevnu ulogu. Ako žena želi da ispuni sve potrebe bebe besprekorno, ako očekuje od sebe da može da postigne kako je zamislila i da beba bude većinu vremena zadovoljna, razočaraće se u sebe, a često i u svoju bebu. Tokom trudnoće žena se pripremala da postane majka, ali je tokom te pripreme izgradila neku ideju, neka očekivanja od sebe, neke slike kako će sve da izgleda. Ali stvarnost može biti veoma drugačija.  Tada majka treba da se prilagodi stvarnosti, shvati i prihvati da ne može i ne mora da bude savršena, da bebe neće i ne mora da uvek bude zadovoljna i da osećanja prema bebi nisu samo ljubav i nežnost, mogu biti i osećanja nezadovoljstva, osujećenja, iscrpljenosti. Tokom tog prilagođavanja žena može osetiti da se gubi, što i jeste slučaj, jer se u njoj dešava preobražaj. Sada postaje majka. Potrebno je da nauči da pruži bebi ono što joj je potrebno, ali da i osvesti da i ona sama ima potrebe i da treba i da se pobrine i za sebe.Ta briga o sebi je jako važna za ženu, jer ona često zanemari svoje potrebe i tada se potpuno iscrpi, jer ne shvata da niko drugi neće joj to pružiti, već da ona mora sama da  brine o svojoj energiji i nađe način da svaki dan se pobrine i za sebe. Taj proces za neke žene je previše naporan I njhovo biće počinje da odbacuje tu ulogu majke, koji ona procenjuje da je pretežak I da ne može da ga iznese. Tada nastaje borba unatar nje. Kako će žena da prebrodi ovu promenu unatar sebe , zavisiće njena sposobnost da postane zaista dobra majka. Neke žene ne uspeju sa prvim detetom , več tek sa drugim ili trećim. Neke žene su previše nezrele pa ni ne primente da upšte nisu ni ušle u ulogu majke ,već čitavog života imaju loš odns sa jednim ili više dece.