Na početku želim da istaknem, da smatram da žene umeju da budu divne i majke i supruge i prijateljice i svekrve. Svim ženama koje neguju svoje snaje sa znanjem da time neguju i svog sina, ovaj tekst nije namenjen i njih unapred upozoravam na ovaj tekst. Takođe budite svesni da imam sina i verujem da će i meni ovaj tekst jednom dobro doći.
Dakle, danas želim da govorim od jednoj jako lošoj ženskoj poziciji ili energiji, u koju verujem većina žena ulaze nesvesno. Mislim da lošu svekrvu, odnosno lošu žensku poziciju, danas često vidimo na raznim mestima. Sigurno je većina žena, kroz razne priče svojih majki i baka upoznata sa tim da je bilo jedna ili više svekrvi u njihovoj porodičnoj istoriji, koja je maltretilrala svoju snaju, ta snaja nije ništa radila dobro, bila je loša supruga, majka, domaćica, kuvarica, radnik, nije poštovala nikoga,..Ta sverkva je opet bila sosobna za sve, ali je takođe bila i tiranin. Sigurno ste to imale prilike da vidite ili doživte. O čemu se tu zapravo radi? Zašo se žene tako ponašaju?
Novopečenoj supruzi, budućoj majci, potrebna iznd svega ženska podrška, koja će je uputiti u tajne braka, majčinstva, raznih trikova međuljudskih odnosa u kojima samo iskusna žena ume da pliva. Ali kao odgovor na svu svoju nesigurnost i neiskustvo nailazi na svekrvu, koja je kritikuje na svakom koraku i otežava joj život, naizgled nesvesna da time uništava i život svom sinu.
Na prvi pogled takva žena je jaka, ona barata “argumentima”, a ne emocijama, ona je hladna i racionalna i sposobna. Bez problema će svojoj snaji koja samo što je izašla iz porodilišta ntrljati na nos da ” nije dobra majka”, a ako to uzdrma mladu ženu, neće za to preuzeti odgovornost.
Može li se ipak takvo ponašanje razumeti, pa na kraju jednom i oprostiti?
Nesigrna žena, ima potrebu da svoju nesigurnost nekako savlada. Ako imamo utisak da držimo kontrolu nad nečim, onda imamo utisak i da smo sigurni. Takođe, prazneći svoju nesigurnost u druge, osoba ima utisak je sama organizovaniji, bolja i sposobnija.
Žena koja dobija snaju takođe, pogrešno ima utisak da gubi sina, a ako nije negovala svoj odnos sa partnerom, već je sina stavila na prvo mesto, onda se ona oseća ugrožena kao žena.
Znači da te svekrve “veštice”, možemo shvatiti kao jedan vid odbrane od njihove sopstvene nesposobnosti, da datu situaciju savladaju na adekvatan način. Sigurno da se žena suočova sa mnogo svojih demona, u trenutku ženidbe sina. Koliko je ona u tim godinama ostvarena u različitim poljima i različitim ulogama? Koliko je njen život fokusiran na sina? Kako se sučava na kraju sa starenjem i gubitkom snage i kontrole koja dolazi?
Porodica je jako važna, deci su potrebni i roditelji i bake i deke, odnosi u prodici nas uče kakav je svet oko nas, ali i mi sami, neke traume iz detinjstva ostaju doživotno, a neki ožiljci koje ostave svekrve, takođe nikad ne zarastu.
Moja poruka svim ženama da je da samo žena može na pravi način da podrži ženu, muškarci svaka im čast, važni su ovoj priči, ali ovo je namnjeno samo ženama, nadam se da se razumemo. Setite se svoje ranjivosti, ona je ok, zato smo žene, zato smo tople, zato dajemo svetu ono što mu treba, osećanja su ok, potrebna su svetu. Da je samo razum potreban svetu, ne bi ni bilo osećanja. Dakle žene budite osetljive i ranjive i pomažite jedna drugoj, potrebne smo jedna drugoj. Biti supruga i majka je dovoljno teško i bez bilo kakvih komentara i kritika. Setite se da kritika ne pomaže. Posebno mi se sviđa komentar iz crtaća “Bambi”: ” Ako ne možeš da kažeš nešto lepo onda bolje ćuti.”