Danas je Božić, veliki hrišćanski praznik, ali poznat i po običaju da treba pomalo raditi sve ono što želimo da nam u novoj godini dobro ide. Ali, Božić je praznik kada se slavi početak, rađanje, te je usmeren na decu, porodicu i ima mnogo običaja koji slave i neguju povezanost.

Želim da pišem danas o najvećoj sili u svemiru, o privrženosti, ljubavi, bliskosti. Zašto atomi stupaju u veze, molekuli se povezuju, tkiva, oragni, ljudi, sve se povezuje, nasuprot entropiji koja je opet prirodna sila, ali zahteva manje energije, te bi prirodno bilo da sve teži da se raziđe, razgradi, udalji.

Rođeni samo sa tom težnjom za povezivanjem i bliskošću, o tome su napisane mnoge knjige, pomenenuću samo Bolbija,  njegovu teoriju o povezanosti i Gabora Matea i njegove fantastične knjige. Kada je ta sila prava, kada dolazi iz srca, kada smo dovoljno zreli da znamo da je koristimo, ona je čudesna. Ta sila će držati porodicu na  okupu, ta sila će iznedriti autentične, uspešne i srećne ljude  od svakog člana porodice.

Nažalost mnogo više knjiga je napisano o raznim iskljivljenim , izvitoperenim  čak toksičnim varijantama te sile, i ljubavlju to mnogi nazivaju iako nema ni zrno ljubavi u tome. Međutim ta potreba za bliskošću je toliko velika da će ljudi činiti razna dela ili nedela da bi dobili nešto, bilo šta, pa makar mržnju, samo da bi imali utisak povezanosti sa nekim.  Tako kada se pitate zašto to nekom treba da čini da se osećate loše, setite sa da to najčešće nema veze sa vama, nego sa njim i njegovim iskrvljenim doživljajem bliskosti.

Za roditelje, učitelje, profesore, lidere, i sve koji treba da uče i vode, važno je da poznaju moć te sile i potreba ljudi da je osećaju i dobijaju na pravi način, jer je ta sila koja će motivisati ljude najviše. Ljubav je suviše izlizana reč, i obično se poistovećuje sa romantičnim vezama. Povezanost, bliskost, privrženost, važno je da svim svojim bićem razumemo dobro šta je to, jer to nam je potrebno više od svega.