Iva je sedela je na proslavi slave kod prijatelja i jela je sarmu. Izbegavala je hleb jer je imala intoleranciju na gluten i kada joj je domaćica ponudila hleb odbila je. Međutim jedna gošća je prokomentarisala sledećim rečima : Gde da jede hleb, vidi kako  se ugojila, ima stomak kao da je trudna. Iva se iznenadila, iako je već čula tu osobu da tako komentariše druge, ipak Iva je  osećala bol i bila i je pvređena. Uspela je da   se zahvali  na komntaru i da odgovori da se najbolje osećala kada je bila trudna. Međutim komentatorka je shvatila da je preterala pa je izrekla još jednu glupost: “Samo sam se šalila”.  Iva se kasnije pitala zašto se tako osećala i još više jer je idalje osećala bol i ljutnju. Bila je svesna da žena koja je komentarisala, bila jedna osoba sa slabijim obrazovanjem, lošim komunikacionim veštinama,… Ali i dalje joj nije bilo jasno zašto je taj komentar toliko uznemirio. Priče o tome da je važno ko govori a ne šta govori,…i tako dalje nisu joj pomagale. Komentarisala je taj osećaj sa prijateljicama i sve su imale neku ideju o tome da je trebalo da toj ženi kaže nešto tipa: ” Ja mogu da smršam da ti da se prolepšaš ne možeš” i slično.  To se Ivi na trenutak dopalo, ali nije to njen stil, da vređa na taj način. Osećala bi se samo još lošije. Znala je Iva da se goji uvek u predelu stomaka i da tu ništa ne može, Pokušavala je da menja ishranu, i ponekad je to bilo bolje, ponekad gore, u nekim periodima je bila uspešnija u nekim težim periodima dozvoljavala je sebi da se teši hranom, ali to je bio njen izbor i njen život i nije morala nikom da se pravda. I dokle će da vrednuje sebe prema nekim glupim vrednostima. Bila je uspešna žena gotovo u svim aspektima, koji su njoj bili važni, ali i dalje je u duši bila devojčica, koja mora da zadovolji svačije standarde. Zašto, zašto ? Pitala se se Iva. U jednom trenutku pomislila je da je u pitanju to što ne ume da postavi granice, trebalo je da toj ženi kaže: Kako te nije sramota da tako komentarišeš druge? Šta se tebe tiče da li ja imam stomak kao da sam trudna, to je moj problem i samo moj. Onda je pomislila šta bi se desilo da je to rekla usred slave, kako bi se domaćica osećala. Sigurno bi za stolom nastao muk i neprijatnost. Takođe Iva se setila   da je od  detinjstva naučena da treba da ćuti starijima, da treba da ćuti i trpi. Ali recimo ako bi sebi dozvolila da bilo šta kaže u tom trenutku, pa makar da izgrdi tu ženu. Iva je razmislila, ako bi imala mogućnost izbora da kažem bilo šta, bez osude, da li želim da je grdim? Pa ne ne želim. Prošao je Ivu bes, ali je ostao bol. Zašto?  opet se pitala ona. Onda se setila da je tokom detinjstva oduvek bila rečita i umela je snažno da izrazi svoj stav i da pronađe mane sagovornicima. Komentar starijih osoba od nje je bio da je bezobrazna i da nije u redu da tako govori. Takođe kada bi se roditelji vratili sa posla, baba i deda su je kometarisili   kako  je uradila ovo ili ono loše , suština je bila da nije dobra, da nije dovolno dobra. Roditelji je nisu kažnjavali, ali je nisu ni branili. Ostao je taj oseća –nisam dovoljno dobra. Sada kada god bi dobila neki loš komentar, odmah bi se prikopčala na taj osećaj- ja nisam dolvoljno dobra. Tek sad je Iva shvatila da nije bitno ko je govorio, niti o čemu je loš komentar bio, bila je bitna samo poveznica sa osećajem -ja nisam dovoljno dobra.  Kada je to osvestila Iva je konačno mogla da  shvati da nije bitan komentar, ni ko ga upućuje, bitan je svoj osećaj prema sebi. Kada sam ja ok sa sobom, kada znam da sam dovoljno dobra, nije bitno šta drugi očekuju, žele, vide ili komentarišu. Međutim kada znam da sam dovoljno dobra, onda ne osećam bol što ljudi vide da nisam savršena, mogu takođe da pokušam da posmatram da je komentar bio ustvari briga za moje zdravlje i možda dobronameran. Možda mogu da istražim  tu komunikaciju i da kažem : Da li to brineš za moje zdravlje, misliš da nije dobro da imam stomak? PA SLAŽEM SE SA TOBOM ili Hvala što brineš o mom zdravlju. Iva je zaključila da bi to bio njen stil i konačno je našla odgovore.