Gubitak je kada izgubimo voljenu osobu,odnosno blisku osobu, ali gubitak je i kada izgubimo ljubimca, posao, neka uverenja, nade, novnačanik,…, bilo šta u šta smo uložili svoja osećanja, trud, energiju.
Svi smo se susreli sa gubitkom,on je deo života i niko nije zaštićen od toga. Danas možda češće nego ikad susrećemo se sa gubitkom našeg poimanja sveta, realnosti. Kako se nositi sa tim?
Gubitak je kao rana, on ima svoj proces zarastanja. U početku nastaje šok i neverica, čovek ne može da prihvati da je bespovratno izgubio. Zatim kreće očaj i bol. Koliki će biti bol, zavisi koliko smo bili povezani sa tim što smo izgubili. U zapadnim zemljama je naveći bol gubitak partnera. U našoj zemlji Srbiji i na Balkanu, najveća je bol gubitka deteta. Svi poznajemo ljude, koji nakon gubitka ne mogu da nastave, ostatak života nose crno i ne žele da idu dalje. Oni nikada i ne uđu u stvarni bol. Stoje ispred bola i veruju da će ih to razneti i radije su spremni da ne žive, nego da se suoče stvarno sa njim. Da, bol je ogroman, ali samo suočavanjem, može i da se savlada. Potrebno je zaroniti u njega hrabro, plakati i vrištati, besneti na sve i svakog, ako treba, ali prihvatiti ga i odživeti taj bol, kao pročišćenje. Može taj bol da dovede do depresije ( Depresija Lečenje ), ali može i da dovede i do snage. Danas nije moderno tugovati, niko nema vremena ni sebi da se posveti, a ne da saluša osobu koja pati zbog gubitka. U praksi srećem osobe koje je sramota što su tužne, dobijaju poruku da su dosta tugovale, gotovo da dosađuju drugima svojom tugom. Oporavak od gubitka je proces, potrebno je prvo osetiti i savladati bol, tek onda čovek može da vidi da nije sve izgubio, da se nije on sam izgubio. Da oko njega postoji život koji vredi živeti uprkos i baš zbog gubitka.
Da bi proces oporavka – žalovanje, išao svojim prirodnim tokom potrebno je da osoba isplače, istuguje, govori o tome, žali se i ispati sve do kraja. Gutanje, potiskivanje, skrvanje i od sebe i drugih, zaglaviće taj bol negde u duši ili telu i to će doći na naplatu kad tad.
Važno je da razumemo da kroz bol mi sazrevamo, nema lakog puta do zrelosti i mudrosti, koliko god teško bilo, na kraju puta nalazi se svetlo i snaga.
Katarina Jevdić, psihijatar, sistemski porodični psihoterapeut